Sveta gora
Atonska je poluostrvo u Isto~noj Gr~koj, ta~nije, ispust poluotrva Halkidiki
koji se pru`a u smaragdne vode Egejskog mora pribli`no {ezdeset kilometra
u daqinu i oko dvanaest kilometra u {irinu. Poluostrvo je brdovito, pokriveno
gustim {umama i ispresecano bezbrojnim stepenastim jarugama. Na jugo- isto~nom
delu Svete Gore uzdi{e se breg Atos, na 2033 m. nadmorske visine.
U pagansko
doba Atonska gora je bila poznata kao Apolonijada ( po hramu Apolona),
a kasnije je na vrhu brega stajao hram Zevsa pod imenom Atos.
Crkveno predawe pripoveda da se Mati Bo`ija, primiv{i blagodat Svetog Duha u ogwenim jezicima, upu- tila u Iversku zemqu, ali je primila obavest od An|ela da ona svoje apostolsko poslawe treba da obavi u drugoj zemqi. La|a, na kojoj se Majka Bo`ija sa Apostolima uputila na ostrvo Kipar k episkopu Lazaru, za- hva}ena burom, pristala je uz obale Atonske Gore. Mnogobo{ci su primilo Majku Bo`iju i slu{ali wenu propoved, a zatim i poverovali i krstili se. Mnoga ~udesa u~inila je tu Mati Bo`ija,i pre nego {to je ot- plovila za Kipar, postavila je tu kao stare{inu i u~iteqa jednog os Apostola i kazala: ” Neka ovo mesto bude Moj udeo, predat Meni od Sina i Boga Mojega ”. Potom je, Blagosloviv{i narod, dodala: ” Blagodat Bo`iji neka bude na mestu ovome i na onima koji ovde borave s verom i pobo`no{}u ~uvaju'i zapoved Sina i Boga Mojega. Dobra nu`na za `ivota na zemqi ima}e s malim trudom u izobiqu, `ivot na nebesima pri- premqen im je i ne}e odstupiti milost Sina Moga od mesta ovog do kraja veka. Ja }u biti zastupnica ovoga mesta i topla molitvenica za wega pred Bogom ”.
Od toga vremena Aton je stupio u eru hri{}anske istorije. Pod vla{}u Rima, koji je progonio hri{}ane, nalazio se sve do 313 godine, kada je imperator Konstantin Veliki izdao ukaz kojim su hri{}ani dobili gra|anska prava i slobodu vereispovesti. Dotle se hri{}anstvo na Svetoj Gori ve} dosta razvilo. Pojav- ili su se manastiri, cvetalo je mona{tvo. Postoji predawe da je 422 g. Aton posetila k}erka Teodosija Velikog, princeza Plakida, ali joj je ulazak u manastir Vatoped zabranio glas koji je za~uo od ikone Majke Bo`ije. Od tada su Atonski oci uveli zakon koji se osobama `enskog pola zabrawuje pristup na Svetu Goru, i koji je kasnije u~vr{}en i carskim ukazima.
U 12 veku, osvajawem Egipta, Palestine i Sirije od strane arapa-muslimana, prinudila su tamo{we hri- {}anske sve{tenike i monahe da napuste svoje zemqe. Mnogi od wih su se, u skladu sa odlukom 6 Vaseqen- skog sabora, opredelili za Vizantijske Manastire, me|u kojima i one Atonske.
U 9 veku carskom poveqom darovano je monasima pravo samostalne uprave na Atonu,i wihov broj se pove}ava. Javqa se i pravoslavno slovensko mona{tvo-rusko,srpsko, bugarsko.
U periodu Krsta{kih pohoda, vreme opadawa carske mo}i (1204-1261 g.), Aton trpi progone i biva razaran od strane Rimskih papa, a tako|e i nasilno prinu|ivawe na crkvenu uniju s Rimom.
14 vek je period radova na obnavqawu manastira koje su Latini razru{ili, u ~emu poma`u blagoverni im- perator Andronik 2 i Andronik 3 Paleolozi, a mnogo dobro~instva ~ini i srpski car Stefan Du{an.
S godinom 1453 i propa{}u Vizantije, nastupa period turske vladavine, ali je Sveta Gora o~uvala slobodu pravoslavne vere i samoupravu, uz obavezno pla}awe danka. Oslobodiv{i se tatarskog ropstva, Rusija mate- rijalno poma`e manastire Svete Gore.
U 17 veku, zacarewem na presto Osmanlija Selima 2,nastaje te`ak period u kome su manastiri li{eni svo- jih imawa, a wihov polo`aj ote`avaju i posledice ustanka 1770. i 1821. godine. Tek 1830. Gr~ka prog~a- {ava nezavisnost, a za Aton nastupa miran period.
Kao i u staro vreme, tako i sada, manastiri imaju metohe i na drugim mestima osim Svete Gore, gde se neguje pravoslavni duhovni {ivot. Svetogorski manastiri imaju metohe u Gr~koj, a tako|e i u Francuskoj, Australiji.
Sveta Gora nalazi se pod Jurisdikcijom Konstatinopoqskog patrijarha, i predstavqa deo Gr~ke dr`ave, sa gr~kim kao zvani~nim jezikom.
