Kareja je mona{ki gradi},svojevrsna prestonica Svetog Atona.Sama re~ " kareja " u prevodu zna~i " orah ", kojih ima mnogo u okolini grada. Nalazi se gotovo na samoj sredini poluostrva,na severo-isto~nim obroncima Sv. Gore. Aton je takore}i mona{ka republika, ali pri tom svaki manastir ima svoj tipik. U Kareji se nalazi Protat u kome se ostvaruje vrhovna samouprava i sud, a u gradu se tako|e nalazi i upraviteq. Protat obrazuje " Sve{tena op{tina " (Kinotis) a iz Sve{tene op{tine izabrani savet - " Epistasija ". Sve{tenu op{tinu sa~inavaju zastupnici manastira ( Antiprosopi),po jedan iz svakog od dvadesetak svetogorskih manastira. Epistasija koja ima funkciju izvr{ne vlasrti formira se svake godine od po jednog predstavnika iz pet glavnih manastira. Najstariji od Epistata je Proto-epistat. Protoepistatima mogu biti lica samo iz pet glavnih manastira, Lavre, Vatopeda, Iverona, Hilandara i Dionisijata i oni se mewaju po redu. U Kareji se nalaze konaci svih Atonskih manastira, po{ta, telegraf, carina, lu~na i policijska uprava, prodavnice i ambulanta. Karejska Saborna crkva Uspewe Presvete Bogorodice, hajstarija je, i prema predawu osnovao ju je 335 godine Konstantin Veliki. Hram je stradao od po`ara, a obnovqen je u X veku za vreme vladavine imperatora Nikifora Foke. U XIII veku hram su uni{tili katalonci, a ponovo su ga obnovili bugarski carevi. Ovde su sa~uvane freske iz XIV veka, a na gorwem delu oltara nalazi se svetiwa Kareje-~udotvorna ikona Majke Bo`ije " Dostojno Jest ",a ~uva se tako|e i ~udotvorna ikona Spasiteqa.^udotvorna ikona Majke Bo`ije " Mlekopitateqica " nalazi se u keliji Svetog Save Srpskog zvanoj " Tipikarnica ". U Kareji `ivi oko sto monaha.

Lavra sv. Atanasija-glavni manastir Svete Gore Atonske, nalazi se na nevelikom platou na severo-istoku poluostrva, na oko pola sata hoda od mora. Osnovao ju je u X veku sv. Atanasije Atonski, a jezgro manastirskih zdawa podignuto je prilozima Vizantijskih imperatora Nikifora Foke i Jovana Cimiskija.

Oblast koja prinadle`e Lavri je velika, i obuhvata ~itave ju`ne krajeve Svete Gore, skitove: Moldavski, Kapsokalvijski, sv. Ane U skitu sv. Ane se ~uva noga sv. Ane, majke Bogorodice, i `ivi asketski oko 60 monaha. Posle Svete Ane pa sve do Lavre {iri se pustiwa Svete Gore gde `ivi oko 100 monaha. Iz Lavre se mogu videti ostrva Limanos, Tasos, Samotraki, Imbros, sam zaliv, a u daqini se po vedrom vremenu mo`e nazreti obala Dardanelskog moreuza. Sveti Anastasije se peo uz strme obronke na vrh brega radi usamqene molitve. Prema zapadu od Larve vodi glavni Larvin put, ka skitu sv. Ane i manastirima koji se nalaze u zapadnom delu.

Za vreme Krsta{kih pohoda Lavra je mnogo stradala od krsta{a, a naro~ito od stra{nih bandi katalonaca. Wen te`ak polo`aj pogor{ao se propa{}u Vizantije,{to se produ`ilo sve do XVI veka. UXVIIveku Larva je povratila svoj nekada{wu veli~inu. Obnove su trajale sve do kraja XVIII veka.

Lavra je okru`ena visokim kamenim zidinama, a nad glavnom kapijom veli~anstveno se uzdi`e kula, tako zvana "Cimiskijeva " kula. Nedaleko od Larve nalazi se nevelika crkva u ~ast svetih besrebrenika Kozme i Damjana, koji je osnovao sv Anastasije po nalogu Majke Bo`ije radi izbavqewa od |avolskih lukavstava koja su poku{avala da spre~e svetoga da zida Lavru.

U Lavri se nalazi Saborna crkva u ~ast Blagove{tewa Presvete Bogorodice iz X veka sa freskama iz XVI veka, rad Teofana Kritskog, uz koju stoje crkve u ime svetiteqa Nikolaja ^udotvorca i 40 mu~enika. Ovde se nalazi i grobnica sv. Anastasija ~iji je dan 5 jul (po Julijanskom kalendaru), naro~ito po{tovan praznik Larve.Me|u mnogim dragocenim relikvijama i darovima vizantijskih imperatora ~uvaju se i: krst i `lezo sv. Anastasija, dve ~udotvorne ikone - " Ikonimisa " ( postavqena u znak se}awa na javqawe Bogorodice sv. Atanasiju na mesto na kome se nalazi ~udotvorni izvor) i druga ikona " Kukuzelisa " koja se nalazi u crkvi Vavedewe u hramu Presvete Bogorodice; delovi `ivotvornoga drveta Krstan Gospodweg u dragocenim op- tocima; mo{ti sv. Vasilija Velikog, sv. Mihaila Sinadskog, sv. apostola Andreja Prvozvanog, sv. Jefrema Sirina i mnogih drugih svetiteqa.

U trpezariji su sa~uvane freske iz XVI veka. U dvori{tu Larve nalazi se velika krstionica u obliku kupole i dva hiqadugodi{wa kiparisa.

U dana{we vreme Larvu nastawuje oko 30 monaha.

Vatoped,gr~ki manastir, nalazi se kraj nevelikog zaliva na severo-isto~noj obali Atona. Ovaj manastir je jedan od najstarijih, najbogatijih i najve}ih manastira na Svetoj Gori Atonskoj. Prema predawu osnovao ga je ravnoapostolni car Konstantin u prvoj polovini IV veka, ali ga je u istom stole}u razorio bogootstupnik Ju- lijan, a krajem istog veka obnovio ga je gr~ki imperator Teodosije u znak zahvalnosti Bogu zbog spasewa od brodoloma svoga sina Arkadija. Godine 862. ponovo su ga razorili arabqani, a u X veku, po savetu prepodobnog Atanasija Atonskog, obnovili su ga trojica bogatih mirjana, bra}a- Atanasije, Nikolaj i Antonije, iz Andrijanopoqa.

Saborna crkva manastirska, jedna od najve}a na Atonu, posve}ena u ~ast Blagove{tewa Presvete Bogorodice, podignuta je u X veku, i u woj su sa~uvane freske iz XIV veka, a tako|e i deo mozaika. U wega vodi veli~anstveno predvorje, iz koga se ulazi u dva prostrana trema, spoqa{wi i unutra{wi. Sa desne strane trema nalazi se deo posve}en u ~ast Svetog Nikolaja ^udotvorca,a sa leve Sv. velikomu~eniku Dimitriju Solun- skom, a nad wim jo{ jedan deo na horu u ime Presvete Bogorodice, nazvane "Utehe ".

U manastiru se nalaze ~udotvorne ikone Majke Bo`ije: " Zaklana ", "Znamewe ", "Ktitorska ", " Ute{iteqka ", "Miroto~iva " i ~udotvorna ikona Majke Bo`ije nad Vratima.

Me|u manastirskim svetiwama ~uvaju se delovi `ivototvornog Krsta Gospodweg, delovi trske, sun|era i ogrta~a Hristovog, kao i jedinstvena, neprocewiva Vatopedska svetiwa - Bogorodi~ni pojas. Tu su i delovi mo{tiju svetih: Grigorija Bogoslova, Andreja Kritskog, apostola Vartolomeja, velikomu~enika Teodora Stratilata, Paraskeve, Kirjaka, Sergeja, Vakha, sve{tenomu~enika Haralampija, velikomu~enika Pantejlej- mona, Trifuna, Jovana Milostivog, arhi|akona Stefana, velikomu~enika Dimitrija Solunskog i drugih.

Osim Saborne crkve postoji jo{ 16 paraklisa (malih crkvi). Biblioteka sadr`i i jednu od najdragocenijih i najre|ih zbirki kwiga i rukopisa, a osobita dragocenost ovda{we biblioteke je primerak Ptolomejeve geofrafije s kartama.

Vredna pa`we je i kosturnica bratstva, u kojoj se ~uvaju, koliko je mogu}e, u celosti kosti umrle bratije ovog manastira,i to ve} tokom vi{e od deset vekova. Po atonskom obi~aju ostaci svakog pogrebnog monaha otkopavaju se kroz tri godine i kosti se sla`u u zajedni~ku kosturnicu.

Naro~ito po{tovani praznik manastira je Blagove{tewe Presvete Bogorodice (25 marta po Julijanskom kalendaru). U dana{we vreme manastir nastawuje 45 monaha.

Iverski manastir nalazi se na severo-isto~noj obali Svete Gore, a sa severo-zapada je okru`en {umovitim brdima. Od Kareje je udaqen oko dva sata hoda.

Osnovan je krajem X veka na ru{evinama sasvim opustelog Klimentovog manastira. Wegovi graditeqi bili su zamona{eni car Jovan,wegov sin Jefinije i wihov ro|ak Georgije,koji su bili rodom iz Iverije (Gruzija), i poticali od loze gruzinske dinastije Bagrationovih. Tako je i manastir svoj naziv dobio od svojih ktito- ra i `iteqa - iveraca.

^etvorougaone forme, manastir je okru`en visokim zidinama,a sa strane prema moru ima visoku kulu.Sme- {ten je na obali, u luci. Na ulaz u manastirsku obiteq sa leve strane nalazi se nevelika privratna crkva s ~udotvornom ikonom Majke Bo`ije zvanom " Vratarnica "( " Portaitisa " ).

Glavna Saborna crkva manastira posve}ena je Uspewu Presvete Bogorodice. Hram ima formu krsta, a sa obe strane predweg dela dozidane su male crkve (paraklisi). Podignut u X veku, hram je gotovo u potpunosti oslikan kasnijim `ivopisom, ali su se sa~uvale i freske iz XVI veka. U zapadnom zidu unutra{weg predvorja nalazi se grobnica sa mo{tima ktitora manastira. Godine 1259. manastir je veoma mnogo postradao od latina, bio je razoren, jedan deo monaha odveden u ropstvo, a mnogi su i ubijeni. Posle takvog progoma manastir se zadugo nije mogao oporaviti, a godine 1285. usledio je ponovo napad od strane latina, da bi 1306. manastir pretrpeo stra{na razarawa katalonaca. Sve do kraja XVII veka. Po~etkom XIX veka, usled politi~kih prevrata na istoku, ostalo je vrlo malo gruzinaca u manastiru, pa je on kona~no pripao grcima.

Osim Saborne crkve u manastiru se nalaze jo{ tri male crkvr:Bogorodice " Vratarnice "( "Portaitise" ), Sv. Prete~e i Krstiteqa Jovana, Crkva Sv. Ahran|ela i 15 paraklisa. Od manastirskih svetiwa, ovde se ~uvaju deli}i ogrta~a, trske i sun|eri koje su upotrbili judeji rugaju}i se Gospodu, delovi `ivototvornog drveta Krsta Gospodweg i delovi mo{tiju svetiteqa: Teodora Stratilata, Mihajla Sinadskog, velikomu~enika Pantelejmona, mu~enice Fotinije, Evpraksije i Paraskeve, velikomu~enika Georgija,Vasilija Velikog, Jova- na Zlatoustog, besrebrenika Kozme i Damjana, apostola Petra,evan|eliste Luke,apostola Vartolomeja,Ata- nasija Velikog i mnogih drugih.

Bogata manastirska biblioteka sadr`i mnogo starih rukopisa i kwiga. U blizini Iverskog manastira, na obali mora nalazi se mesto, u starini zvano Klimentovo pristani{te, na kome je, prema predawu, pristala la|a s Bogorodicom.

Naro~ito po{tovani manastirski praznik je Uspewe Presvete Bogorodice, 15 avgusta (po Julijanskim kalen- daru). U dana{we vreme manstir nastawuje 40 monaha.

Manastir Hilandar nalazi se na severo-isto~noj obali, pola ~asa hoda od mora. Osnovali su ga u XII veku sr- pski arhiepiskop Sv. Sava i wegov otac Sv. Simeon, kao srpski manastir. Ukazom gr~kog cara Aleksaja III An|ela, Hilandar postaje posed Srbije. Kao slovensko bratstvo, uneo je slovenski duh u mnoge Svetogorske obiteqi. Bogoslu`ewa su po~ela da se vr{e na slovenskom jeziku. Od 1293. god., zahvaquju}i svom ktitoru srpskom kraqu Stefanu Uro{u Milutinu, manastir je po~eo brzo da napreduje, tim bi{e {to je 1348. godine me|u wegovim zidinama vi{e od ~etiri meseca `iveo car Stefan Du{an, samodr`ac grka, srba i bugara. Krajem XVII veka manastir dospeva u te{ko stawe, ali biva obnovqen zahvaquju}i blagovernom vene- cijanskom trgovcu, potowim monahom Nikanorom, i darovima bugara.

Saborna crkva podignuta je u XIV veku u ~ast praznika Vavedewa u hramu Presvete Bogorodice. To je naro- ~ito proslavqani praznik manastira ( 21 novembra po Julijanskim kalendaru). U hramu se ~uva ~udotvorna ikona Majke Bo`ije " Trojeru~ica ", koja se od VIII do XIII veka nalazila u Palestinskoj Lavri Sv. Save Osve}enog, u keliji Sv. Jovana Damaskina, i zajedno sa ~udotvornom ikonom " Mlekopitateqicom " i pastirskim `lezom Sv. Save Osve}enog bila darovana Arihiepiskopu Srpskom Sv. Savi. ^uvaju se tako|e i ~udotvorne ikone " Akatisna " i " Popska ". U Sabornoj crkvi s desne strane klirosa nalazi se kivot u kome je po~ivalo ne- trule`no telo Sv. Simeona, kasnije preneto u Srbiju. Iz te grobnice izrasla je na spoqa{woj strani hrama vinova loza, ~iji plodovi imaju iscequju}a svojstva, naro~ito za neplodne supru`nike.

Od manastirskih svetiwa, ~uvaju se jo{ i deli}i `ivotvornog Krsta Gospodweg, trnovog venca, krvi, trske i ubrusa Hristovih, komadi} smirne koju su darovali mudraci Hristu i delovi mo{ti svetiteqa: Evtihija Patrijarha Carigradskog, prepodobnog Simeona Stolpnika, Grigorija Bogoslova, mu~enika Evsta- tija, Marine, Patrijarha Nikifora, Sv. Pantelejmona, proroka Isaije, Jovana Prete~e i drugih.

Osim Saborne crkve postoji jo{ dvanaest paraklisa ( Saborna crkva manastira Hilandara sa dvanaest para- klisa simboli~no predstavqa Gospoda Isusa Hrista sa dvanaest apostola).

Biblioteka sadr`i preko hiqadu drevnih gr~kih i slovenskih rukopisa i preko 20 hiqada kwiga.

Kada se ide putem iz Hilandara u Esfigmen sa leve strane nad samim morem mogu se videti zdawa mana- stira Sv. Vasilija. To su ostaci starog gr~kog manastira.

U dana{we vreme Hilandar nastawuje 25 monaha.

Manastir Dionisijat sme{ten je na visokoj steni na morskoj obali pri rubu ogromnog {umovitog klanca me|u manastirima Sv. Pavla ( udaqenog oko sat hoda) i manastira Grigorijata. Ovaj manastir sasvim je okru`en visokim zidinama s pu{karnicama, nalik sredwovekovnom zamku, i iznutre je prili~no tesan.

Osnovao ga je u XIV veku sv. prepodobni Dionisije. Uz posredovawe svoga brata Teodosija, u to vreme trape- zunskog mitropolita, sredstva za izgradwu dobio je od imperatora Alekseja Komnina III. Imperator nije odbio da pomogne monahu i manastir je podignut, ali jo{ pre zavr{etka gradwe biva opqa~kan od razbojnika koji su iu to i sve monahe odveli u ropstvo. Prepodobni Dionisije je uspeo da ih otkupi zahvaquju}i daru koji je dobio od imperatora. I po tre}i put on se uputio k imperatoru, u Trapezunt, gde se 1375. godine predstavio, ne do{ive{i obnovqewe svoga manastira. Manastir je obnovio wegov naslednik, prepodobni Domitije.

Saborna crkva iz 16 veka posve}ena je ro`detstvu Sv. Prete~e i Krstiteqa Gospodweg Jovana.To je naro~ito po{tovan praznik manastira ( 24. juna po Julijanskom kalendaru). Hram je veli~anstven, a wegovi zidovi oslikani freskama iz XVI veka. Iz tog vremena je i visoka manastirska kula. Osim saborne crkve postoje jo{ i jedanaest paraklisa.

Od manastirskih svetiwa ~uvaju se deo `ivototvornoga krsta Gospodweg i delovi mo{tiju svetiteqa: desna ruka Jovana Prete~e i Krstiteqa Gospodweg ukra{ena dragocenostima,desna ruka Sv. Jovana Milostivog,Sv. Jovana Mol~alnika episkopa kolonijskog, sve{tenomu~enika Vlasija, Modesta patrijarha Jerusalemskog, i sve{tenomu~enika Antipe,Sv. apostola i evangeliste Luke,patrijarha Nifonta, carice Teofanije i drugih, a tako|e i miro Sv. velikomu~enika Dimitrija Solunskog i verige Sv. apostola Petra.

Ovde se nalazi i drevna ~udotvorna ikona Bogorodice " Pohvala ", koju je imperator Aleksej Komnin, borave}i u Trapezuntu, darovao Sv. prepodobnom Dionisiju. Za vreme imperatora Iraklija, 1592. god., pirati su oteli ovu ikonu, ali ju je wihov vo|a,prestra{en u snu, vratio bratstvu.Kada su je vadili iz torbe,videli su da je torba puna miomirisnog mira,{to je tako prenerazilo neke od pirata da su se i sami zamona{ili.

Godine 1767, ikona je po drugi put oteta, ovaj put od turaka. Potom su je grci odneli na ostrvo Skapelo. Monasi su zahtevali da se ikona vrati, ali je tek kuga koja je pogodila ostrvo urazumila {iteqe da je vra- te manastiru.

Stara biblioteka sadr{i preko 800 rukopisa i preko 5 hiqada kwiga. U zbirci se ~uvaju i jedan izuzetan Psaltir, ispisan na pergamentu, s posvetom gr~kog cara Alekseja Komnina.

Manastir nastawuje 45 monaha.

Manastir Kotlomu{ nalazi se na severo-isto~nom delu Svete Gore, na deset minuta hoda od Kareje. S ju`ne i zapadne strane okru`en je brdima i {umom, a sa isto~ne i severne prekrasnom dolinom s vo}wacima i vinogradima. U starini je na mestu sada{weg manastira stajala nevelika obiteq u ime Preobra`ewa Gospodweg, a postoje}i manastir osnovao je u XII veku gr~ki imperator Aleksej Komnin.

Manastir Kotlomu{ bivao je razaran od varvara, obnavqali su ga Vla{ki vladari i vojvode, mnogo je stra- dao u XIX veku za vreme gr~kog ustanka, kao idruge svetogorske obiteqi, a kasnije je veliku {tetu manasti ru naneo i po`ar.

Manastir ima oblik pravilnog ~etverougaonika, na ~ijoj sredini se nalazi petougaoni Saborni hram Preo- bra`ewa Gospodweg.Prekrasno je ukra{en, s pozla}enim ikonostasom u duborezu, a pod je u ~itavom hramu prekriven mermernim plo~ama. Hram je dovr{en 1540. godine, a sa~uvane su i freske iz tog vremena. Godi- ne 1773. dozidan je u ime Akatistne Majke Bo`ije u kome je i sme{tena i ikona Bogorodice ” Akatistna ”. Oko ikone predstavqeni su svi poroci i ~itav akatist. Na severnoj strani crkve, spoqa,sahrawen je Aleksan- drijski patrijarh Matej, koji je i sam bio monah ovog manastira i prestavio se 1775. godine. Manastirski zvonik izgra|en je 1808. godine. U blizini hrama podignut je fial (~a{a) od belog mermera sa deset stubova. Osim Saborne crkve u manastiru postoji jo{ ~etiri paraklisa.

Me|u svetiwama manastira nalazi se i deli} `ivotvornoga Drveta Krsta Gospodweg, ruka Sv. mu~enika Evstatija, deo levog stopala Sv. pravedne Ane majke Presvete Bogorodice, Sv. mu~enika Kirjaka, Plakide, glava Sv. Alimpija Stolpnika, ruka Sv. Haralampija, Sv. Grigorija Bogoslova, deo glave Sv. Elevterija, deo glave Sv. Anastasije Uzore{titeqnice i Sv. Paraskeve, Sv. velikomu~enika Pantelejmona.

U posedu Kotlomu{a nalazi se i kelija Sv. velikomu~enika Georgija Pobedonosca, gde se podvizavao ot{elnik Kiprijan, kome su zbog ispovedawa hri{}anstva i razobli~avawe muhamedanske zablude, turci u Kons- tantinopoqu 1679 g. odrubili glavu.

Biblioteka poseduje preko 600 primeraka drevnih rukopisa i vi{e od 3500 hiqade kwiga. U dana{we vre me je ovde 25 monaha. Ispod manastira postoji skit svetog Pantelejmona sa oko 20 monaha.

Na udaqenosti od dva sata hoda od Kareje, na severo-isto~noj strani Svete Gore, na jednoj izdvojenoj steni kraj mora nalazi se manastir Pantokrator ( Svedr`iteq ).Osnovao ga je gr~ki imperator Aleksije Strato- pedarh (vojni stare{ina) sa svojim bratom Jovanom prikimijem ( najvi{i ~in carigradskog dvora), godine 1536. Po{to su ga turci zaposeli i razorili, manastir je obnovio moldavski vlastelin Stanlo oko 1536. godine. Manastir je okru`en masivnim zidinama s visokim kulama, a u zidinama su sme{tene mona{ke kelije na nekoliko spratova. Zbog toga manastir spoqa izgleda veoma visok, ~emu doprinosi i sam polo`aj zdawa na visokoj steni. Manastir je podeqen na dva prostora: u prvom su sme{tene gostinske kelije, visoka kula s makom crkvom na vrhu, i u wenom podno`ju - riznica. U drugom delu nalazi se Saborna crkva, trpe- zarija i zvonara.

Saborni hram posve}en je u ~ast Preobra`ewa Gospodweg. U manastiru se ovaj praznik ( 6 avgust po julianskom kalendaru) naro~ito po{tuje. Hram je gra|en u XIV veku, od belog mermera, a godine 1847 od istog mermera na~iwen je i pod. U hramu su o~uvane i freske. Me|u manastirskim svetiwama u hramu se ~uva ~udotvorna ikona Majke Bo`ije, nazvana ”Gerontisa ”, tj. ” Starica ”. Na ikoni, je Bogorodica predstavqena u ~itavoj figuri, u starijem dobu, bez mladenca Hrista. Sa ovom ikonom povezani su ~udesni doga|aji. U vreme kada su Pantokrator pqa~kali turci, ikona je ba~ena u bunar, a srebrne rize skinute. Na putu je tur ke pogodilo slepilo,i tako su bili ka`weni za svetotatstvo ikone. Nekoliko godina kasnije,po{to je obno- vqen mona{ki `ivot, monasi su ikonu prona{li neo{te}enu u bunaru. Mnogo puta je Bogorodica pokazala osobitu brigu za umiru}e starce, i otud se i zadr{ao naziv ikone ” Starica ” ili ” Gerontisa ”.

Manastirske svetiwe: deli}i `ivotvornoga drveta Krsta Gospodweg, mo{ti svetiteqa: apostola Andreja, Jovana Milostivog, Jovana Zlatoustog, Anastasija patrijarha Konstatinopoqskog,prepodobnog Joanikija Veli- kog, sve{tenomu~enika Haralampija i mnogih drugih. Osim Saborne crkve u manastiru se nalaze jo{ osam paraklisa.

U manastirskoj biblioteci ~uva se izuzetna retkost - Evan|eqe koje je pripadalo Sv. Jovanu Ku{~niku, i mnogo drugih starih rukopisa i kwiga.

Pantokratoru pripada i kelija ” Dostojno jest ”, gde je, prema predawu, sveti an|eo zapevao pesmu ” Dostojno jest ” pred ikonom Bogorodice. Ne{to ni`e kelije nalazi se ruski skit svetog proroka Ilije gde je `iveo prepodobni Pajsije Veli~kovski koji je preveo ” Dobrotoqubqe ” na slovenski jezik 1293. godine.

U sada{wem vreme manastir naseqava 15 monaha.

Ksiropotam se nalazi na jugo-zapadnoj strani Svete Gore iznad pristani{ta Dafni od koga je udaqena oko sat hoda. Sme{ten je na velikoj visoravni. Uz manastir se nalazi dubok i {irok ” Ksiropotam ” zna~i - suvi potok.

Izvornici svedo~e o postojawu manastira u V veku, za vladavine gr~ke carica Pulhetije, koji je bio klerikalno bratstvo drevnog, tada jo{ postoje}eg frada Stratonika. Za vreme najezde arabqana manastir je razoren i ostao je pust do X veka. Ksiropotam je obnovqen za vreme imperatora Romana, trudom prepodob- nog Pavla, sina gr~kog imperatora Mihaila Kuropalata, prozvanog Rangavejem. U XIII veku za vreme cara Mihaila Paleologa manastir je primio uniju, a kada su latini sa bratijom manastira slu`ili latinsku mi su, javilo se zbog izdaje pravoslavqa znamewe Bo`ije: Na o~i cara Mihaila Paleologa zatreslo se kamewe i manastir se sru{io do temeqa. Car je pobegao sa Atonske Gore, a ostali odstupnici su izginuli.Obnova ma nastira obavqena je za vreme blagovernog imperatora Androkina, sina odstupnika od pravoslavqa Mihaila Paleologa. Zanimqivo je da sultan Selim, po{to je imao ~udesno vi|ewe 40 mu~enika Sevastijskih, potom mnogo pomagao i darivao Ksiropotam.

Manastir ima formu ~etvorougaonika, a najstarija kula nalazi se na severnom zidu. Saborna crkva posve}ena je ^etrdesetorici mu~enika Sevastijskih, ~iji je praznik (9. matr po Julijanskom kalendaru) naro~ito po{tovan u manastiru.

Me|u manastirskim svetiwama ~uva se i najve}i deo `ivototvornog Krsta Gospodweg probijen ekserom kojim je raspet Gospod Isus Hristos, koje je prepodobni Pavle, graditeq Ksiropotama, dobio na dar od impe- ratora Romana. ^uvaju se tako|e i deli}i mo{tiju svetiteqa: mu~enika Prokopija, prepodobnog Avksenti- ja, sve{tenomu~enika Igwatija Bogonosca, persi Jovana Zlatoustog i Vasilija Velikog, mu~enika Trifuna, Sv. Giorgija - prosvetiteqa Jermenije, svetih 40 mu~enika, deli} ode`de obliven krvqu i mirom svetog velikomu~enika Dimitrija Solunskog, kao i mnogih drugih.

U manastiru se ~uva i izuzetna ikona Sv. velikomu~enika Dimitrija Solunskog,izra|ena od zelenog mer- mera, koja je nekad bila deo crkvenih ukrasa hrama Sv. Sofije u Konstantinopoqu, skupoceni lutir s predstavama an|ela s oru|ima koja simboli{u muke Hristove, a tako|e i Evan|eqe s umetni~kim minijatura ma. Osim Saborne crkve u manastiru je jo{ deset paraklisa. Manastir nastawuje 30 monaha.

Zograf je sme{ten na severo-zapadnom, {umovitom obronku Svete Gore, na pola sata hoda od mora. Osnovan je po~etkom XI veka. Podigli su ga trojica bra}e rodom iz Arhide u Bugarskoj.Predawe kazuje da, podigav- {i neveliku crkvu, bra}a nisu znala kome, u ~iju ~ast da je posvete i kakvu ikonu da naslikaju na priprem- qenoj dasci. Usrdno su se molili Bogu i Gospod je usli{io wihovu molitvu. Kada su u{li u crkvu, zapre- pastili su se ugledav{i na pripremqenoj dasci lik Sv. velikomu~enika Georgija Pobedonosca. Obradovani, posvetili su manastir Sv.velikomu~eniku Georgiju Pobedonoscu i zahvaquju}i toj ~udotvornoj ikoni mana- stir je prozvan ” Zograf ”, tj. ” Ikonopisac ”. U trnutku kada se odigralo ovo ~udo, u Fanuilovom manastiru koji se nalazio u Siriji blizu grada Lidije (otaybina Sv. velikomu~enika Georgija), desilo se slede}e: neposredno pre nego {to je ~itavoj Siriji, a zajedno s wom i Fanuilovom manastiru bilo su|eno da budu os vojena i razgrabqeni od varvara, pred o~ima ~itavog bratstva manastira ikona Sv. Georgija na ~udesan na~in odvojila se od daske, podigla se u vazduh i i{~ezla. Igumanu bratstva javio se Sv. Georgije i uputio ga da se ikona ve} nalazi na Svetoj Gori, u Zografu, na novij dasci.

Manastir Zograf je brzo procvao i pro{irio se, ali ne zadugo. Usled piratskih pqa~kawa i najezda latina, manastir je razru{en, opqa~kan i zapusteo. Po~etkom 16 veka manastir je obnovio i u mnogome dogradio moldovla{ki vojvoda Stefan. Manastir je rekonstrujisan u XVIII veku.

Saborna crkva posve}ena je Sv. Velikomu~eniku i Pobedonoscu Georgiju ( ovaj manastirski praznik obele`ava se 23. aprila po Julijanskim kalendaru). U hramu se ~uvaju tri ~udotvorne ikone Sb. Velikomu~enika Georgija: prva, nazvana ”Zograf ”; druga, koja je u manastir prispela iz arabije; tre}a, od moldovla{kog voj- vode Stefana VI. ZAtim, ~udotvorna ikona Bogorodice ” Usli{ateqice ”; deli} zivotvornog Krsta Gospodweg i delovi mo{tiju: Sv. mu~enika Stefana, sve{tenomu~enika Igwatija Bogonosca, Antipe i Haralampija, mu~enika Nikite, Nestora, Kirjaka, apostola Andreja prvozvanog, Evtihija patrijarha Carigradskog i mno- gih drugih.

Osim Saborne crkve ovde se nalaze jo{ deset paraklisa. U dvori{tu, na mestu kule u kojoj je izgorelo 26 mu~enika za vreme papskih progona 10. oktobra 1276. god., podignut je spomenik.

Manastirska biblioteka sadr`i mnogo gr~kih i slovenskih rukopisa i kwiga. U na{e vreme pribli`an broj monaha je 12 qudi.

Predawe Ka`e da nije bilo dovoqno sredstava da se manastir dovr{i,ali je milo{}u Carice Nebeske je- dnom de~aku, poslu{niku u manstiru, otkriveno kako da se na|u. Ukazano mu je na jedno mesto u metohu (posed manastira) gde se nalazilo skriveno blago. Metoh se nalazio na ostrvu Longosu, preko puta Atona. Dva monaha, koji su bili poslati sa de~akom, sabla`weni, re{ili su da de~aka udave i bace ga u more s kamenom o vratu, kako bi se sami dokopali riznice. Sv. Arhistratig   Mihajlo i de~akov An|eo ^uvar spasli su de~aka i preneli ga u crkvu manastira Dohiar. Zavera je otkrivena, a riznica je upotrebqena  za{ta je i namewena. Posle ovog ~uda manastir je posve}en Nebeskim Silama Besplotnim. Manastir je brzo procvao, ali u periodu najezde Saracena biva razoren, a potom je zapu{ten.

Godine 1578. Vla{ki vladar Aleksandar obnavqa manastir.Saborna crkva iz XVI veka posve}ena je Svetim
Ahran|elima ( 8. novembra po Julijanskom kalendaru). Manastir je okru`en visokim zidinama s kulom,na
~ijim vrhovima su sazidane kelije.

Me|u manastirskim svetiwama pored trpezarije ~uva se i ~udotvorna freska Majke Bo`ije zvana  ”Skoro-
poslu{nica ”, deo onog kamena s kojim je poslu{nik bio ba~en u more i ~udesno spasen. (Poslu{nik je kasni-
je postao iguman s imenom Varnava). U manastiru se ~uvaju i ~estice mo{tiju ovih svetiteqa: sve{teno-
mu~enik Haralampija, mu~enika Mine, Kirjaka, Merkurija, Jovana Zlatousta, Nila Miroto~ivog, prepo-
dobnog Petra Atonskog, Ahilija, Jovana Prete~e, Marije Magdalene, Jakova Persijanca, Jivana Milostivog,
Dionisija Aeropagita i drugih. Osim Saborne crkve postoji i deset paraklisa.

U biblioteci manastira ~uvaju se stari rukopisi i kwige.  Nedaleko od manastira nalazi se izvor Ahran-
|ela, pod imenom  ”Agiasmi  ”.  U na{e vreme bratstvo broji 30 qudi.

Manastir ima za svetogorske manastire karakteristi~an oblik ~etvorougaonika u projekciji, visoke utvr-
|ene zidine koje se zavr{avaju nadzidanik kelijama. Na zapadnoj strani uzdi`e se divna  monumentalna  kula.

Saborna crkva posve}ena je svetim Apostolima Petru i Pavlu, podignuta je u XVI veku, ( praznik je 29.
juna po Julijanskom kalendaru). Hram ima tradicionalnu konstrukciju svoda sa kupolom na ~etiri stuba, krstoobrazan u projekciji, sa litijnim tremom i papertom, nad kojom je podignut neveliki zvonik. Hram
je obnovqen u XVIII veku,a sa~uvan je i `ivopis iz tog vremena.Osim Saborne crkve ovde postoji jo{ {e-
st paraklisa.

U manastiru se ~uvaju slede}e svetiwe: ~estice {ivotvornoga drveta Krsta Gospodweg, i mo{tiju sve-
titeqa: apostola Vartolomeja, velikomu~enika Merkurija, Jovana Milostivog, Jovana Prete~e, sve{teno-
mu~enika Haralampija, mu~enika Oresta i Averkija Jeropoqskog.

Biblioteka raspola`e starim kwigama i rukopisima.Bratstvo manastira u na{e vreme sa~iwava 20 qudi.

Manastir Filotej nalazi se na uzdignutoj visoravni na severo-isto~noj strani Svete Gore, od Ivera uda- qen oko dva sata hoda. Filotej je jedan od najstarijih manastira Svete Gore, i svoj naziv duguje Sv. Pre- podobnom Filoteju, koji ga je osnovao u XI veku,i bio wegov ktitor.

U staro vreme, na tom mestu  stajao je hram koji su podigli hri{}ani jo{ pre nego {to je Sveta Gora na- seqena monasima. Izvornici napomiwu da je tu nekada postojao idolopokloni~ki hram,a nedaleko, na tro- me|i poseda Lavre, Filoteja i Ivera nalazio se anti~ki gr~ki grad Kleona. Manastirski letopis iz 973. god. kazuje:  ”... na mestu gde sada stoji Saborna crkva, postojao je nekad idolski hram ”.  Predawe pripo- veda da je onoga dana, kada je, pod burom, Presveta Bogorodica prispela na Aton, bila do~ekana od strane `iteqa Atona koji su, obave{teni od proroka, istr~ali iz svojih idolskih hramova u susret Bogorodici koja je stupila na obalu.Mogu}e da je u znak se}ana na ovaj doga|aj Filotejska crkva posve}ena Blagove{- tewu Presvete Bogorodice.

Manastir ima uobi~ajni oblik pravilnog ~etverougaonika, visiko zidine zavr{avaju se prostorijama kelija. U sredini manastirskog dvori{ta sme{tena je Saborna crkva, posve}ena Blagove{tewu Presvete Bogorodice, iz XVIII veka, s o~uvanim `ivotopisom iz tog perioda. Radovi na izgradwi manastira od- vijali su se u XVIII i XIX veku.

Od manastirskih svetiwa ovde se ~uvaju: deo `ivototvornoga drvata Krsta Gospodweg i delovi mo{ti svetiteqa: Jovana Zlatousta, velikomu~enice Marine, velikomu~enika Pantelejmona, Sv. Luke Elad- skog, mu~enika Isidora, sve{tenomu~enika Haralampija, velikomu~enika Dimitrija Solunskog, mu~e- nice Paraskeve. Osim toga u hramu, na levom klirosu, nalazi se ~udotvorna ikona Majke Bo`ije, poznate pod nazivom  ” Slatko celivawe ”, ili,gr~ki  ”Glikofilusa ”.Osim Saborne crkve postoji i sedam paraklisa.
Biblioteka poseduje drevne rukopise i kwige. U sada{we vreme manastir naseqava 65 monaha.

U izgradwi manastira zna~ajan doprinos dao je i srpski vladar Jovan Ugqe{a, u znak zahvalnosti Sv. Si- meonu za isceqewe wegove k}eri,koji je i sam kasnije postao monah bratstva. Sku~eni prostor stene uslo-
vio je izgradwu u visinu a otuda i vi{espratna odeqewa s terasama i balkonima koji se nadvijaju nad po-
norom.Manastir je goreo nekoliko puta (po`ar 1581. i 1621. god.),i bivao opusto{en naletima varvara,
ali ponovo prepora|ao.
Glavna Saborna crkva posve}ena je Ro`detstvu Hristovom (25 decembar po Julijanskom kalendaru).

Me|u svetiwama se ~uva deli}i `ivotvornog Krsta Gospodweg i delom mo{tiju slede}ih svetiteqa: deo ruke Sv. Marije Magdalene, Sv. prepodobne mu~enice Evdokije,Sv. velikomu~enice Varvare, stopalo
Sv. mu~enika Kirjaka, glava Sv. Pavla Ispovednika, stopalo Sv. mu~enika Sergeja, glava Sv. Modesta patrijarha Jerusalemskog, velikomu~enika Pantelejmona, Jovana Prete~e, Sv. mu~enika Trifuna, svetog proroka Nauma, Sv. mu~enice Paraskeve, Sv. Simeona Stolpnika i mnogih drugih. Osim Saborne crkve u manastiru postoji jo{ jedanaest paraklisa. U na{e vreme manastir nastawuju 60 monaha.

Manastir je sme{ten na jugo-zapadnoj strani Svete Gore, u klancu izme|u dva potoka, nedaleko od mora. Osnovao ga je u X veku, sin gr~kog imperatora Mihaila Kuropalata zvanog Rangavej, Sv. Pavle. U svetu je Sv. Pavle nosio ime Prokopije. Kada je presto wegovog oca zauzeo Lav Jermenin, on ga je, vide}i u malo- letnom Prokopiju budu}eg suparnika u pravu na presto,varvarski unakazio {kopqewem. Prokopije je dobio
izvrsno obrazovawe, i rano je napustio svetovni `ivot, oti{av{i na Aton, gde je primio mona{ki postrig
pod imenom Pavle.

Podvi`ni~ki `ivot Sv. Pavla privukao je k wemu mnogo u~enika, pa je tako i nikao manastir. Impera- tor  Roman, u carskoj poveqi datoj Sv. Pavlu za osnivawe manastira, naziva ovoga najve}im od filozofa.
U XIV veku manastir je bio slovenski, a materijalnu pomo} pru`io je i srpski vladar \or|e Brankovi}. Godine 1700, vladar Vla{ke, Konstantin Basaraba, podigao je ogroman pirg (kulu), u kome su sme{tene kelije i crkva. Godine 1744. manastir postaje gr~ki.

Manastir ima oblik ~etverougaonika s visokim utvr|enom zidinama na ~ijem vrhu su izgra|ene kelije. Veli~anstveni jedanaestougaoni Saborni hram posve}en je prazniku Sretwa Gospodweg (12 februara po Julijanskim kalendaru).

Me|u svetiwama ~uvaju se tri ikone Majke Bo`ije. Jedna je pripadala caru Teofilu ikonoborcu i wego- voj `eni Teodori. Ovu ikonu je car-ikonoborac u besu bacio u ogaw, ali ona nije izgorela. Druga ikona okru`ena sa 28 malih ikona svetih ugodnika bila je dar imperatora Androkina, a uz te male ikone ugra- |ene su mo{ti odgovaraju}ih svetiteqa.Tre}u ikonu smatra se da je doneo osniva~ bratstva iz manastir
Miraleona. Ovde se ~uva i krst sa delom `ivotvornog drveta Krsta Gospodweg (koji je pripadao Konstan- tinu Velikom).Ovaj krst je oblo`en sa 50 minijaturnih ikona izra|enim na pergamentu po zlatnom poqu,
koje su sme{tene u udubqewima u krstu. Postoje i male ikone na sklapawe, sli~ne ovom krstu, koje su prema predawu dar Sv. Silvestra, rimskog pape, novoprosve}enom caru Konstantinu Velikom. K}i srp- skog vladara \or|a Brankovi}a, princeza Marija, kao supruga sultana Murata I, predala je u manastir na ~uvawe komadi}e zlata, tamjan i smirne koje su mudraci prineli na dar Vitlejemskom Mladencu Gospo- du Isusu, a koji su prona|eni u Konstantinopoqskoj riznici gr~kih imperatora. Kako govori predawe,pri- ceza Marija je `elela da sama donese ove svetiwe u manastir Sv. Pavla i ve} se pribli`avala manastir-
skim zidinama kada joj je, kao i nekad carici Plakidi u manastir Vatoped, bilo objavqeno (svi{e) da ne
naru{ava strogo Atonsko pravilo koje zabrawuje ulazak `enama u manastire Svete Gore. Na mestu predaje
svetiwa stoji spomenik sa prikazom ovog susreta.

Obiteq ~uva delove mo{tiju slede}ih svetiteqa: Sv. grigorija Bogoslova, Sv. Maksima Ispovednika, glavu Teodore Aleksandrijske, prepodobnog mu~enika Kalinika, Vasilija Velikog i drugih. Osim Saborne crkve postoji jo{ pet paraklisa. Manastirska biblioteka ~uva mnogo rukopisa i kwiga. U na{e vreme manastir nastawuje 35 monaha. Ovom manastiru pripada Novi skit sa oko 30 monaha i Lako skit sa oko 7 monaha.

Manastir je sme{ten na strmoj obali mora na severo-isto~noj strani Svete Gore,izme|u manastira Panto-
kratora i Iverona. Predawe kazuje da se u ovom mestu u davnini spasavao neki Nikita, koji je izra|ivao krstove. Stavronikita zna~i  ”krst Nikite ”.

Od davnih vremena ovde je postojao manastir, posve}en Sv. Prete~i Gospodwem Jovanu, sa istim nazivom
” Stavronikita ”.U periodu krsta{kih pohoda i najezda saracena manastir je razru{en i opusteo. Manastir je obnovio i osnovao patrijarh Carigradski Jeremija I, godine 1543. Bio je posve}en Sv. Nikolaju ^udo- tvorcu, zahvaquju}i pronala`ewu ikone Sv. Nikolaja ^udotvorca. Godine 1545. wu su u mre`i izvukli iz mora ribari, u prisustvu patrijarha Jeremije.Prema predawu,ova ikona bila je ba~ena u more pre 830.g.
od strane ikonoboraca.Preko 700 godina ova ikona izra|ena u mozaiku nalazila se u moru ostav{i sasvim
cela. Na wu je prirasla velika sedefasta {koqka, od koje je ostao dubok, kao krvav, trag, do ivice levog oka svetiteqevog lika. Od jedne polovine {koqke patrijarh Jeremija izradio je hranilicu za ddelove Bogorodi~ne prosfore, a od druge polovine panagiju. Ovom panagijom patrijarh Jeremija II blagoslovio je ruskog patrijarha Jova.

Manastir je jedan od najmawih po veli~ini, utvr|en je kamenim zidinama, s visokom kulom, a kelije su sme{tene na vrhu zidina. Saborna crkva u ime Sv. Nikolaja ^udotvorca (6 decembar po Julijanskom ka- lendaru) gra|ena je u XVI veku, a sa~uvane su i prekrasne freske iz tog veka, rad Teofana Kritskog, ~ije su freske ostale o~uvane i u trpezariji manastira.

Osim ~udotvorne ikone Sv. Nikolaja ^udotvorca,me|u manastirskim svetiwama ~uvaju se i deo `ivoto-
tvornog drveta Krsta Gospodweg, i delovi mo{tiju mnogih ugodnika Bo`ijih, me|u kojima i: Vasilija Velikog, Jovana Zlatoustog, Grigorija Bogoslova, ahri|akona Stefana, 40 mu~enika,Teodora Stratilata,
Amvrosija Mediolanskog, Jovana Prete~e i drugih. Osim Saborne crkve ovde postoji jo{ sedam paraklisa.

Biblioteka sadr`i retku zbirku drevnih rukopisa i kwiga. Bratstvo manastira u dana{we vreme broji 20 monaha.

Manastir je okru`en visokim kamenim zidinama s utvr|enom kulom star`arom, a dvori{te je iznutra podeqeno na dva dela. Na prostoru ve}eg dvori{ta sme{ten je mermerni Saborni hram, posve}en Sv. ve- likomu~eniku Georgiju Pobedonoscu ( 23 april po Julijanskom kalendaru), koji je izgra|en po~etkom XIX
veka. U mawem dvori{tu nalazi se crkva Sv. Georgija Pobedonosca, nekada{wa Saborna crkva iz XVI veka, u kojoj se nalazi dve osobito po{tovane ikone izra|ene u mozaiku-Sv. velikomu~enika Georgija Pobedonosca i Sv. velikomu~enika Dimitrija Solunskog. Osim Saborne crkve, u manastiru se nalazi jo{ osam paraklisa.

Me|u svetiwama ~uvaju se dve ~udotvorne ikone u Sabornoj crkvi - Majke Bo`ije i Sv. velikomu~enika Georgija Pobedonosca, kao i delovi mo{tiju svetiteqa:  velikomu~enice Marine, Sv. Modesta, Jakova Persijanca, sve{tenomu~enika Haralampija, velikomu~enika Pantelejmona, mu~enica Paraskeve i drugih.
Biblioteka raspola`e drevnim rukopisima i kwigama. Manastir danas nastawuje 35 monaha.

Saborna crkva posve}ena je Sv. Nikolaju ^udotvorcu (6. decembar po Julijanskom kalendaru), a izgra|ena je u XVIII veku, a sa~uvan je i `ivopis iz tog veka. Spoqa, manastir, s visokim zidinama, ima tradici-
onalni izgled tvr|ave.

Me|u svetiwama ~uva se i jedna izuzetno stara ikona Bogorodice, koja se nalazi na levom klirosu hrama, a ona je dar blagoverne moldo-vla{ke vladarke Marije Paleolog, `ene Stefana Velikog. Ova svetiwa je dva puta, za vreme str{nih po`ara, obuhva}ena plamenom, ostala netaknuta, i u znak se}awa na to ~udo ona stoji na tom mestu do danas.

U ccrkvi se nalaze delovi mo{tiju slede}ih svetiteqa: Sv. Anastasije Rimqanke, sve{tenomu~enika Haralampija, glava Sv. mu~enika Kirjaka, glava Sv. Grigorija Nazianzima-oca Sv. Griforija Bogoslova, glava Sv. Fotinija, Sv. mu~enice Julite, Sv. besrebrenika Kozme i Damjana i drugih. Osim Saborne crkve u manastiru je jo{ osam paraklisa.

Biblioteka sadr`i mnogo starih rukopisa i preko 4 hiqade Kwiga. Manastir je gr~ki i nastawuje ga 70 monaha.

Manastir se nalazi na severo-isto~nom delu Svete Gore u ne velikoj dolini izme|u dva uzvi{ewa na morskoj obali, a od Hilandar je udaqen mawe od sata hoda. Prema nekim izvorima manastir je osnovao u V veku gr~ki imperator Teodosije Mla|i, sa svojom sestram blagovrnom caricom Pulherijom. Manastir je mnogo stradao od najezde varvara i po`ara, ali se ponovo prepora|ao. Saraceni, latini, pirati sasvim su pusto{ili manastir, a naro~ito veliku {tetu naneo mu je po`ar 1533. godine. Wegova istorija sled je uzastopnih uspona i padova, tako da je obnovqen `ivot u manastiru 1634. ponovo zapusteo, a obnovqen je 1705.Krajem XVIII veka bratstvo je bilo na ivici propasti,ali blagodare}i pomo}i arhiepiskopa kasan- 
drijskog Igwatija manastir je ure|en 1796 god., uvedeno je op{te`i}e i po~etkom XIX veka bratija broji oko 100 qudi.

Saborna crkva posve}ena Vaznesewu Gospodwem. U hramu se nalaze svetiwe: deli} `ivototvornog drveta Krsta Gospodweg, delovi mo{tiju svetih: apostola Jakova Alfeja, Sc. Partenija episkopa Lampsakijskog, Marije Magdalene, Sv. Atanasija, patrijarha Carigradskog, Jakova Persijanca, Jovana Zlatousta, sve{te- nomu~enika Haralampija, Modesta, velikomu~enika Pantelejmona i drugih.

^vrste manastirske zidine imaju izgled tvr|ave, a na ulazu u manastirsko dvori{te stoje kule. U cen- tru dvori{ta nalazi se Saborna crkva osim koje u manastiru ima jo{ sedam paraklisa. U ovom manastiru krajem X veka podvizavao se i primio postrig osniva~ ruskog mona{tva i prvih ruskih manastira prepo- dobni Antonije Kijevski, osniva~ Kijevsko-Pe~erske Lavre. Biblioteka raspola`e bogatom zbirkom drev- nih rukopisa i kwiga. U na{e vreme manastir nastawuje 40 monaha.

Manastir Sv. Pantelejmona sazidan je na obali nevelokog zaliva na jugo-zapadu Sv. Atonske Gore izme|u pristani{ta Dafni i manastira Ksenofonta.

Ovaj ruski manastir osnovan je u vreme Sv.ravnoapostolnog kneza Vladimira i nosio je naziv obiteqa Bogo-
rodice Ksilurgije. U drugoj polovini XII veka, usled mnogobrojnosti, bratija se seli u gorwi Rusik, a krajem XVIII veka monasi su se preselili na morsku obalu u manastir s hramom Vaznesewa Gospodweg na mestu sada{weg Pantelejmonovog manastira.

Arhitekturni oblik manastira uglavnom nema uobi~ajeni vid utvr|ewa,svojstven Atonskim manastirima.
Mnogospratna zdawa, namewena mnogobrojnoj bratiji, okru`uje starije, kompaktno raspore|eno sredi{te u vidu pravougaone gra|evine, sa glavnom Sabornom crkvom, podignutom u XIX veku i posve}enom  Sv. velikomu~eniku i isceqitequ Pantelejmonu. (27.jul po Julijanskom kalendaru). U ovom hramu ~uva se glava Sv. velikomu~enika Pantelejmona, i delovi mo{tiju slede}ih svetiteqa: Jovana Prete~e,prpodob-
nog mu~enika Stefana Novog, Paraskeve, velikomu~enice Marine, Josifa Obru~nika, apostola Tome, Jova-
na Zlatousta i mnogih drugih. Drugi Saborni hram Pokrva Presvete Bogorodice poseduje delove mo{tiju svetih: Jovana Prete~e, apostola Petra, Andreja, Luke, Filipa, Tome, Vartolomeja, i Varnave, prvomu~e-
nika Stefana Isakija Dalmatinskoga, Dionisija, Aeropagita, Kozme i Damjana, Kirila Trifuna i mnogih
drugih.Ovde se ~uva i ~udotvorna ikona Majke Bo`ije nazvana  ” Jerusalimska ”, ikona Sv. Jovana Prete~e, stara ikona velikomu~enika i isceqiteqa Pantelejmona i ikona sve{tenomu~enika Haralampija. Tre}i hram je posve}en Sv. Mitrofanu, Vorowe`kom ~udotvorcu. Tu je i mali hram u ~ast Uspewa Presvete Bogorodice, i prdodat pokrovskom hramu, hram u ime svetih Velikih Knezova Ravnoapostolnog Vladimi-
ra i Blagovernog Aleksandra Nevskog. Osim ovih hramova postoji jo{ nekoliko paraklisa. Nedaleko od manastira nalazi se takozvana  ”grobnica ”, kosturnica sa crkvom Sv. apostola Petra i Pavla.

Manastirska biblioteka sadr`i vi{e od 20 hiqada kwiga i rukopisa.Prema saop{tewu putni~kog vodi~a iz 1902. godine bratstvo je brojalo preko 100 qudi, dok u dana{we vreme u manastiru boravi 40 monaha.

Svedo~anstva o osnivawu manastira su razli~ita.Prema jednima kao osniva~ pojavquje se Konstantin Veli-
ki ili wegov sin Konstancij, prema drugima - velmo`a carskog dvora Komnena (XIII vek). Poreklo naziva Konstamonit povezuje se sa gajewem kestena, a prema drugom predawu mesto je nazvano po o{telniku po imenu Kosta. Manastir ima izgled zatvorenog ~etverougaonika, i izgra|en je u tradicionalnom obliku utvr|ewa. Na sredini manastirskog dvori{ta sme{ten je Saborni hram podignut u XIX veku, koji je pos-
ve}en Sv. prvomu~eniku i arhi|akonu Stefanu (27 decembra po Julijanskom kalendaru).

U Sabornoj crkvi nalaze se tri ~udotvorne ikone:Bogorodice zvanoj  ”Znamewe ”. Ovaj naziv vezan je za doga-
|aj koji se zbio u vreme oskudice u manastiru, kada se Bogorodica javila u snu eklisijarhu Agatonu i oba-
vestila ga da si im skladi{ta puna zaliha i jeleja koje im je poslala iz za`aqewa prema wihovom siro- ma{tvu. Druga ikona, Sv. prvomu~enika Stefana, i tre}a Majka Bo`ija  ”Odigitrija ”, koju je iz Konstan-
tinopoqa donela knegiwa Ana.

Ma|u manastirskim svetiwama ~uva se deo Hristovog purpurnog pla{ta i delovi mo{tiju slede}ih sve- taca: prvomu~enika i ahri|akona Stefana, sve{tenomu~enika Vlasija, cara Konstantina, Trifona i drugih. Osim Saborne crkve u manastiru je jo{ osam paraklisa.

U biblioteci se ~uva mnogo drevnih rukopisa i kwiga. Bratstvo broji pribli`no 20 qudi.

Iz kwige  ” Sveta Gora Atonska ”, hodo~asnik u izdawu manastira Hilandara 1993. godine. U okviru pose- bne pripremne dekade za proslavu osamstogodi{wice Manastira Hilandar.