Nema zna~ajnijeg narodnog praznika kod Srba od Bo`i}a. Proslavqala ga je svaka i u odre -   |enim radwama su u~estvovali svi ~lanovi porodice. Prema tuma~ewu poznatih istra`iva~a na{e duhovne pro{losti, ovaj praznik je bio posve}en umrlim precima, za koje se verovalo da mogu uticati na rodnost i plodnost wiva, stoke i obnosu porodice.Zato je Bo`i} bio praznik kada su na okupu bili svi ~lanovi porodice i sve du{e wihovih predaka. [ira dru{tvena zajednica u Bo`i}u je videla i smenu jednog vremenskog kruga drugim, {to se moglo tuma~iti i kao odlazak starog boga i ra|awe mladog-Bo`i}a.Praznik se i poklapao sa smenom solsticija  i sa vidnim ja~awem sunca i produ`ewem obdanice.

Praznik Bo`i} i ve~e koje mu predhodi - Badwe ve~e obele`avali su od 6. Do 9. januara. Me|utim, ranije je to bio mnogo {iri prazni~ni period, koji je po~iwao od Bo`i}nih poklada, 27 novembra i zavr{avao se na Novu godinu ili Vasiqev dan (Mali Bo`i}), 14 januara ili do Bogojavqewa 19 januara.

Na~in praznovawa Bo`i}a nije bio potpuno isti u svim srpskim krajevima, ali te razlike nisu tako zna~ajne. Zato na pitawe kako je najpravilnije obele`avati Bo`i}, odgovor glasi: na onaj za koji znaju stariji ~lanovi porodice ili wihovi bli`i ro|aci.

Ovaj kalendarski praznik je prepo- znatqiv po se~ewu i uno{ewu badwaka u ku}u, uno{ewe slame na kojoj se postavqaju jela, pripremawe bo`i}nih hlebova, pe~ewe praseta - bo`i~wara, primawe ili uvo|ewe polo`ajnika (pola- `enika),izvo|ewe raznih magijskih radwi za napredak i sre}u doma}instva i wegovih ~lanova, razna gatawa.

Na Badwi dan iz ku}e su izno{eni svi o{tri predmeti: stolovi, stolice, lopate, metle preslice, pribor za ru~avawe.

Badwak je sekao doma}in ku}e na Badwi dan, pre sunca. Po pravilu to je bilo pravo hrastovo drvo (cer) s lepo razvijenim granama, debqine qudske ruke. Celo stablo je no{eno ku}i bez kresawa grana i stavqano pred ulaz u ku}u.

U zapadnim srpskim krajevima (Hercegovina, zapadna Srbija, [umadija) sekli su dva ili vi{e badwaka (negde za svakog ~lana doma}instva po jedan). U Lev~u su jedan badwak delili na tri dela,imenuju}i te delove "badwak", "badwa~ica" i"badwa~e".U isto~noj i ju`noj Srbiji sekli su samo jedan badwak.U nekim vojvo|anskim mestima dovo`en je jedan badwak za celo naseqe, i oko wega su se okupqali svi me{tani i zajedni~ki ga palili na Badwe ve~e.Badwak su se- kli u rukavicama,ostavqaju}i na pawu pose~enog drveta deo za tu priliku ume{enog kola~i-
}a ,a drugi deo bi na tom mestu pojeo doma}in.Prvi iver od pose~enog badwaka no{en je ku}i i stavqan ispod posuda za spremawe kajmaka.

Badwak je u rukavicama unosio u ku}u doma}in na Badwe ve~e,s pozdravom uku}anima: "Dobro ve~e, sre}no vam Badwe ve~e"i dok su ga uku}ani do~ekivali stoje}i i odgovarali na pozdrav. Doma}in je stavqao badwak na vatru da pregori.

Slamu je tako|e unosio u ku}u doma}in i pritom je glasom imitirao kvo~ku, dok su deca i{la za wim i ~upkaju}i slamu glasom imitirala pili}e. Nekada je slama pokrivana pokriva~em od kozine (pokrovci za stoku ili vre}e) i tu je stavqana hrana.

Za Badwe ve~e i Bo`i} me{eno je Vi{e hlebova ali su bila glavna dva: bo`i~ni kola~ i ~esnica. Prvi hleb je pravqen od kiselog testa, na Badwi dan. Bio je kru`nog oblika i po povr{ini ukra{en vijugama od testa. Bilo je rasprostraweno i pravqewe kola~a na kome su na simboli~an na~in bili prikazani svi uku}ani, wihova stoka i imovina. Pravqen je i kola~ za stoku, za polo`ajnika i drugi hlebovi.
    ^esnicu su mesili prvog dana Bo`i}a od belog p{eni~nog bra{na, bez kvasca. Ranije je me{ena s tzv. ”nena~etom” ili ”celom” vodom, koja je tog jutra doneta i od we nije odlivano.U nekim krajevima ~esnicu je po~iwao da mesi doma}in a zavr{avala doma}ica. U wu se stavqala para, zatim po tri zrna p{enice i tri
kukuruza. ^esnicu su lomili svi ~lanovi doma}instva i smatralo se da }e onaj, u ~ijem se delu na{la para,
te godine biti sre}an.
    Na Badwe ve~e slu`ena su posna jela (pasuq,sarma,pite) i riba, a na Bo`i} - mrsna ( po pravilu pe~e-
no prase, negde jagwe). Po uglovima sobe stavqani su orasi.
    Od Badweg dana pa do zavr{etka bo`i}nih praznika u ku}i se nije vikalo, ~eqad se nije smela sva|a- ti, decu niko nije smeo da bije, u ku}u se ulazilo bez kucawa, vatra se nije smela raspirivati duvawem, a
tako|e duvawem nisu ni sve}u gasili. Za to vreme se i ku}a nije ~istila, ~ak i ostaci hrane nisu izno{e-
ni iz ku}e ve} su odlagani na jedno mesto u sobi.
    Prvog ili drugog dana Bo`i}a dolazio je u ku}u polo`ajnik, ~ovek iz sela ili zet, koji je sedeo pored ogwi{ta i ~araju}i vatru gran~icom badwaka govorio blagoslov za ku}u. Obi~no su ga ogrtali vunenom ~e-
gom ili bundom, s obja{wewem da kajmak bude debeo ili da godina bude s oblacima ( da ne bude su{e). U
nekim krajevima polo`ajnik je bila neka doma}a `ivotiwa - vo, ovca ili pas. Takvu `ivotiwu su uvodili u ku}u i davali joj poseban kola~i} da pojede.
    Na Bo`i} su zapo~iwali razne poslove, jer se smatralo da }e onda u toku godine takvi poslovi i}i dobro. Ovo verovawe dolazi otuda {to se Bo`i} smatrao za sveto vreme, koje ima istu sakralnu snagu kao vreme prvostvarawe sveta.
    Izno{ewe o{trih i metalnih predmeta, zabrana metewa ku}e, jedewe na podu sa slame, posna jela, po-
tovawe ti{ine, sve to govori o predstavi da su preko bo`i}nih praznika gosti ku}e du{e pokojnika.
 

                                                                                  Qubinko Radenkovi}

                                                                                  New Revie 11/96  JAT