Slu{aju}i razne pri~e i prepri~avawa o Svetoj Gori i manastiru Hilandaru, re{ih se da i sam posetim to svetili{te srpske vere. ne iz radoznalosti i da se posle  hvalim da sam bio u Hilandaru, nego zato {to mi je du{a tra`ila mir i spokojstvo za to naj- svetije mesto {to Srbi imaju na ovoj na{oj maj~ici zemqi.

Napomena: ovo su moji li~ni utisci i moj pogled na ovu posetu i boravak u
                manastiru Hilandaru.

Daklem, rezevisao sam avionsku kartu, obavestio oca Vasilija u manastiru Hilandaru i
zatra`io wegov blagoslov za dolazak.Krenem u subotu 30 avgusta 1997 godine u 8~asova sa aerodroma Malme-Sturup za Solun. Posle tri ~asa leta aterirali smo na solunski aerodrom Makedoniju (Mikra, gde je srpska avijacija dobila svoje prve avione i tako ozvani~ila svoje postojawe). Sa~ekav{i moj prtqag i bez ikakve kontrole iza|oh iz aerodroma i sedoh u taksi za Jerisos (jer mi je o.Vasilije preporu~io da po{to dolazim subotom, da ne bi ostao u Solunu, do|em u Jerisos i u ponedeqak odem za Solun i do-
bijem dozvolu za posetu Svetoj Gori i manastiru Hilandaru). U Jerisosu smestim se u hotel Akantos, to je jedan stari hotel oko 60 godina na svojim le|ima, nije konforan i
toaleti i tu{ su u hodniku ali su sobe vrlo ~iste a bra~ni par koji radi u tu je vrlo qubazan, on se zove Janis i wegova supruga Sofija. Oni oba dvoje govore srpski a we- gova supruga jo{ i nema~ki i {panski.Ko ne tra`i za dva tri dana veliki konfor mo`e da se smesti u Akantos jer on je jeftin,a onaj koji `eli da preno}i u konfornim hotel-
ma ima ih mnogo naro~ito oko i u Uranopolisu a i u Jerisosu koji su vrlo skupi.

Onda u ponedeqak 1 septembra uzmem taksi ( ima i autobus koji je mnogo jeftiniji), i krenem u Solun u Ministarstvo za Makedoniju i Trakiju, kod gospo|e Pleso u sobu 222,
koja radi od 10 do 14 ~asova svakog dana osim subote i nedeqe. Ali avaj blagoslov od
vladike koji sam dobio ovde nije mogao da pomogne jer su promenili rutinu i preporu-
~eno mi je da odem u konzulat ~iji paso{ imam, ne samo meni nego svi koji dolaze mora-
ju da od svog konzulata dobiju potvrdu (zavisi ~iji paso{ imaju jugoslovenski onda u jugoslovenski konzulat ako imaju {vedski onda u {vedski konzulat i tako redom),
po{to ja imam {vedski, uputim se u {vedski konzulat i dobijem jednu potvrdu sa kojim odem u ministarstvo " The Ministry of Northern Greece  (Ministry for Macedonia &Thrace), Directorate of Civil Affairs, Diiktiriou Square-Tessaloniki. Mrs A.Pleso is in room 222; phone *30-31-257030", gde sam od gospo|e Pleso za nepunih 10 minuta dobio dozvolu za posetu Svetoj Gori i manastiru Hilandaru.

Utorak 2 septembar
gospodin Janis je natovario na{e stvari na svoja kola i poterao ih u luku gde treba da se ukrcamo na brod koji polazi oko 8.30 ~asova. Dolaskom slu`-benika koji nam je kontolisao paso{e uzeo dozvolu iz ministarstva i izdao vizu, koja ko{ta 3.000 drahmi .                                                                                                                Viza

U letwim mesecima brod iz Jerisosa ide svakog dana sa polaskom u 8.30 a ako je bura na moru onda brod ne isplovqava iz luke ali to se unapred zna i putnici se na vreme obave{tavaju da bi oti{li na brod u luku Uranopolis, odakle brod ide svakog dana cele godine.
 Mi smo se ukrcali na jedan brodi} ”Maria” kojim upravqa kapetan Dimitros Velenze i uputili smose prema luci Nea Roda, gde je u{ao jedan mladi policajac i prokontrolsao nam vize i paso{e. Posle toga je jedan mornar naplatio vo`wu 800 drahmi i mi smo nastavili u pravcu hilandarske arslane (pristani{ta), pribli`avaju }i se na{em ciqu u daqini smo prvo ugledali ostatke utvr|ewa Hrusije, kasnije nazvanim Kula Svetog Vasilija, (koje se sada restaurira) i u pristani{te hilandarsko smo stigli oko 10.40 ~asova.
   Pogled na Sv. Vasilija
Na arslani (pristani{tu) nas je do~ekao jedan monah sa kolima pokupio na{e stvari i odvezao do manastira a mi kao pravi hodo~asnici nas oko dvadesetak krenuli pe{ke tih dva do tri kilometara do na{eg svetili{ta manastira Hilandara.
Pri dolasku smo bili do~ekani dobrodo{licom i bili poslu`eni: ratlukom, kafom, vodom i ~a{icom manastirske doma}e rakije, oni koji su je popili rekli su da je odli~na, nekolicina nas je samo kafu popila. Posle toga nas je pozdravio otac Vasilije u ime manastira i onda smo bili raspore|eni po gostinskim sobama. Ima soba sa dva, tri, ~etiri i vi{e kreveta. Ja sam bio raspore|en u ~etvoro-krevetnoj sobi sa Vidojem, Radomirom i jednim mladi}em iz Kru{evca. Posle upozna-vawa okoline i qudi koji su do{li u posetu.
  Poziv na slu`bu
[etaju}i se kroz dvori{te manastira i razgledaju}i pa`qi-
vo sve i upijaju}i u sebe i pamtiti,praviti zabele{ke, odje-
dan put nas je trgao jedan zvuk udarca drveta o drvo. Ne znaju}i {ta je to Vidoje koji je ve} tre}i put ovde obja-
snio nam je da to jedan monah nosi i udara u klepalo kao poziv na slu`bu i molitvu u crkvu.Popodnevna slu`ba po~i-
we u 17 ~asova po gr~kom vremenu, koje je jedan sat ispred srewoevropskog. Slu`ba je trajala oko 1 ~as i posle toga se ide na ve~eru.Ulazak u trpezariju ide odre|enim redom: prvo ulaze monasi i sedaju za svoj sto a onada ulaze posetioci i radnici koji rade na popravci manastira i oni koji rade na manastirskim imawima.Trpezarija mo`e da primi oko 500 i seda se za stolove, sve je postavqeno. Kada se ozna~i da se ~ita molitva, digne se i prekrsti, jedan monah ~ita molitvu. Posle toga se po~iwe sa jelom, hrana je vrlo ukusna i posna na primer: so~ivo,od povr}a paradajiz iz manastirske ba-
{te, sir, masline, beli luk u ~e{qevima, od vo}a, gro`|e iz manastirskog vinograda,
breskve, jabuke. Za pi}e: voda ili vino. Za vreme jela,celo vreme, jedan monah ~ita `i-
tije.Kada se obed zavr{i, opet se di`e i prekrsti onda onaj monah koji je ~itao, moli-
tvom se zahvali uz odgovor drugog monaha na obedu i onda se izlazi iz trpezarije isto
tako kako se i u{lo: prvo monasi a onda posetioci i radnici. Na izlazu stoje dva mo- naha pognuti u znak pozdrava gostima i radnicima. Mla|i qudi sa~ekaju napoqe i ponu- de se da pomognu u sre|ivawu trpezarije i za rad u kuhiwi i prawu posu|a.

Ve}ina nas posetioca se razi{la i razgledala manastir i razgovarala sa monasima i postavqala masu pitawa i dobijala odgovore. Higijenski uslovi su odli~ni, toaleti i tu{evi su najmoderniji, jedino su zajedni~ki i nalaze se na kraju hodnika. Spavaonice su vrlo uredne i ~iste, jedino {to u wima spavaju po vi{e posetioca.

Sreda 3 septembar

Jutarwa slu`ba po~iwe u 3.00 ~asova ujutru, ali nas su prvi dan probudili na litur- giju u 5.00 ~. Liturgija je trajala do 6.30 ~. i posle toga se razilazilo i opet razgledalo
okolina manastira. U 9.00 ~asova se ide na ru~ak, koji je vrlo bogat i kalori~an tako da ~ovek do slede}eg obroka ( a ovde ima samo dva to jest ru~ak i ve~era ) ne ose}a nikakvu potrbu za hranom. Posle ru~ka Vidoje, Radomir i ja smo po dogovoru krenuli da posetimo manastir ESFIGMEN to je gr~ki manastir koji je udaqen oko 4 do 5 km od na-
{eg manastira Hilandara. Polagano {etaju}i i razgledaju}i okolinu stogosmo i na ciq.
U dvori{tu nas jedan stariji monah na engleskom jeziku upita ko smo, i kad rekosmo da smo Srbi on nas pozove na ru~ak, Vidoje i Radosav se odazovu pozivu a ja nisam mogao da jedem vi{e nego ostah napoqe razgledaju}i okolinu. Posle toga smo u{li u crkvu i
koja je posve}ena Vaznesewu Gospodwem i koja ima vrlo lep ikonostas. Za manastir Esfigmen se smatra da ima najstariji tipik me|u svim svetogorskim manastirima. Na licu manastira sa mora, krupnim slovima ispisano je: ”Pravoslavwe ili smrt”. U wi-
hovoj prodavnici smo kupili brojanice koji oni sami rade i ostale stvari, i bili poslu`eni kafom.
                                                                               Loza Svetog Simeona
                                                                                  
Posle toga smo se vratili do manastira Hilandara, da bi prisustvovali popodnevnoj liturgiji. Posle liturgije i ve~ere smo se malo {etali i razgledali okolo i do|osmo do loze Sv. Simeona. U jugozapadnom delu crkve nalazi se prvobitni grob Sb. Simeona. Iz groba Sv. Simeona Miroto~ivog izrasta ~udotvorna loza kojoj se pripisuje
isceqiceqska mo}, a posebno poma`e nerotkiwama i besplodnim supru`nicima za dobijawe poroda. Preko puta loze Sv. Simeona je cisterna, kapta`a za vodu, a iznad we takozvani ”Savin bunar”, za koji ka`u da nikad nije presu{io i da ima najboqu pija}u vodu. Odmah iznad nastr{nice, kojom je pokriven bunar, vode stepenice ka keliji Sv. Simeona u kojoj je on preminuo.

Pred ve~e je otac Serafim otvorio prodavnicu i svi posetioci su kupili ne{to kao uspomenu na svoj dolazak u ovu svetiwu srpske ne samo vere nego i kulture, umetnosti i kwi`evnosti, jer ovde se ~uva sve blago {to Srbi imaju od svog postanka iako im nije to mogao oteti i oduzeti, jer ga ~uvaju svetogorski monasi srpskog manastira Hilandara.
To ve~e smo sreli i oca Jovana i razgovarali sa wim i wegovom mona{kom `ivotu jer otac Jovan je do{ao u Hilandar 1947 godine i sada je napunio 90 godina. Ispri~ao nam je mnoge zanimqivosti iz susreta sa posetiocima. Kada su u Hilandar do{li mladi le- kari iz Srbije i navalili da ga pregledaju, a otac Jovan da bi ih zadovoqio pristane na pregled i kada su sve pregledali konstatovali su da nema nikakvih komplikacija i
da je sve normalno a otac Jovan im je rekao da on nije senilan i da pi{e `itije. Tako da nam to ve~e prote~e u vrlo prijatnom raspolo`ewu sa na{im ocem Jovanom i neka mu Bog podari zdravqe i dug `ivot.

^etvrtak 4 septembar

Kao {to obe}ah sam sebi, da }u i}i na litiju u tri sata, to i uradih. Tako da mi nije bilo te{ko da ustanem i saslu{am te divne glasove koji odzvawahu u crkvi od na{ih monaha, gde ~ovek na|e svoj mir mole}i s Bogu za svoje umrle i `ive a i za one koji dado{e svoje `ivote u svim pro{lim ratovima pa i ovome zadwem koji je bio najstra-
{niji.

Posle ru~ka dobismo kqu~ i napismeno od oca Vasilija da mo`emo posetiti kulu Svetog Vasilija (Hrusiju) kao i manastirski vinograd. Te Radosav i ja krenusmo na jednu stranu a Vidoje krenu u posetu bugarskom manastiru Zografu. Kada do|osmo do kule Svetog Vasilija, koja se u potpunosti popravqa i ikone se restauriraju imalo je {ta i da se vidi. Posle razgledawa malo smo se {etali i okupali pa odosmo u manastirski vinograd. Tu nas do~eka{e oni koji se brinu o tom imawu i ponudi{e nas sa sve`im gro`|em koji je barem za mene bio do`ivqaj a mislim i za Radosava, te nas posle toga poslu`i{e sa kafom. Posle }askawa sa wima krenusmo nazad za manastir gde do|osmo pred  popodnevnu liturgiju. Posle ve~ere upoznali smo se sa tri novosa|ana koji do|o-
{e na jedan dan jer letuju na Kasandri. Tako|e, smo proveli ve~e sa ocem Vasilijem u jednom vrlo srda~nom razgovoru i sa nekolicinom monaha i tu se zavr{i zadwi dan u Hilandaru.
 
 

Petak 5 septembar

U pet sati smo oti{li na jutarwu liturgiju i posle we smo u 9.00 ~asova ru~ali, a stva-
ri smo spakovali jo{ ranije te odosmo do oca Vasilija gde smo dobili blagoslov za na{ povratak svojim domovima a i ujedno darivav{i manastir ( jer red je da se dariva manastir; mnogo posetioca dolaze u manastir Hilandar,jede se i no}iva a to sve ko{ta
pa je red da se makar ne{to i odu`i za to gostoprimstvo, jer manastir sam sebe finan-
sira svojim radom i imawima). Kao i oprostiv{i se od Radomira i Vidoja. Oko 9.45 ~asova monah Gavrilo nas je povezao prema luci Ivawici ( jer jak vetar: preko 7 po boforu i nije dozvoqavao da brod iz Jerisosa krene), bio je jedan do`ivqaj. Put kojim nas je vozio je uklesan u planine gde vekovima nije qudska noga kro~ila. Put je kolski, {irine da se obi|u dva vozila a na mestima vrlo uzak i sav u serpetinama. U luku Ivawicu smo stigli otprilike za 40 minuta.

                      Luka Dafne

Oko jedanajst ~asova nai{ao je trajekt gde smo se ukrcali i krenuli putem glavne luke Dafne, gde smo morali da iza|emo i pono-
vo da pro|emo carinu i ukrcamo na trajekt za put za Uranopolis.
Ovo nam je bio jedan do`ivqaj jer smo videli skoro sve manastire koji su na zapadnoj obali jer u svakoj manastirskoj arslani (pri-
stani{tu) smo pristajali radi
utovara ili istovara kako robe tako i putnika. Oko dva sata posle podne smo pristali u Uranopolis
i mene su moji novi poznanici novosa|ani dovezli do hotela Akantosa i oni nastavili za  Kasandru prvi prst na Halkidikiju. Smestiv{i se bi poslu`en od Janisa sa kafom i odoh malo u razgledawu masta, tako i do~ekah ve~e.
I gle ~uda; u manastiru Hilandaru nisam video Igumana oca Mojsija, ali me sre}a posli`i te ga ve~eras videh i pru`i mi se prilika da sa wime zajedno odem  u jedan restoran; otac Mojsije, Janis i ja. Naravno, da otac Mojsije nije jeo meso nego posnu hranu kako dolikuje jednom monahu,a ja gre{nik uzeh giros. Posle ve~ere smose rastali
po`elev`{i igumanu ocu Mojsiju dobro zdravqe i dug `ivot a on je nas blagoslovio.

Subota 6 septembar

Ujutro sam platio hotel i pozdraviv{i se sa qubaznim doma}inima gospodinom Janisom i wegovom suprugom Sofijom i }erkom Marom, sev{i u taksi koji je vozio Todoris, po- {li smo put aerodroma Macedonia (Mikra) i u 12.30 ~asova po wihovom vremenu krenu-
li za Malme - Sturup gde smo sleteli u 3.05 po na{em vremenu. Tako da se moje hodo~a-
{}e zavr{ilo na veliko moje zadovoqstvo.

Zakqu~ak:
Vrlo veliki utisak ostavio je na mene, a nadam se i na ostale posetioce, poseta na{em
manastiru Hilandaru. Mnogi ga pose}uju dva, tri pa i 30 puta.To je za pohvalu jer su po-
setioci iz Srbije,  dijaspore kako iz Evrope tako i iz prekomorskih zemaqa su dobro do{li. Naro~ito bi trebalo da u posetu do|u mladi qudi oni na kojima }e po~ivati Srbija i srpstvo, da se uvere da ipak i mi Srbi nismo kako nas ”zapadna demokratija i novi svetski poredak” predstavqaju. Da se ti mladi Srbi upoznaju sa duhovno{}u, kul-
turom, literaturom i slikarstvom,koje je ~uvano od najezda varvara ovih 800-sto godina, i prenesu to  na mlade qude zapada koji se kqukaju prqavom propagandom”demokratskim zapadnim medijama”.

Da bi ti mladi Srbi imali ~ime da argumentuju sa mladima iz tih”demokratski”zemaqa, i da poka`u da srpski narod nije demonski narod da i mi imamo ne{to {to se ne mo`e kupiti za ”NOVAC” kako to rade nosioci novog svetskog poretka.Da ne mo`e da se svoji
koncetracioni logori natovare drugome.Da ne mo`e niko da prikrije svoje ,optu`uju}i Srbe, jer Srbi nisu imali napalm bombe. Srbi nisu ratovali na tu|oj teritoriji, da bi sa~uvali svoje interese,nego na svoja vekovna ogwi{ta. Srbi nisu `eleli da se pro{i- ruju na istok, da bi obezbedili sirovine za svoju industriju. Srbi imaju svoja prirodna bogatstva u svojoj zemqi. Te{ko je Srbima u zemqi a jo{ te`e u dijaspori, jer zapadne
”demokratske zemqe imaju novac i medije u svojim rukama” a i {tite jedan drugog i vr-
lo je te{ko za jedan mali narod da se bori za istinu protivu ”wihove demokratije”
 
 

E-mail: Alexander.Polic@mailbox.swipnet.se